Menadžment i Menadžeri
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 28 | Nivo: Tehnički fakultet Čačak

Uvod u teoriju menadžmenta
Prema Fayolu:
Menadžment predstavlja proces predviđanja, organizovanja, komandovanja, koodinacije i kontrole
Menadžment je proces ili funkcija koja je najznačajnija za svako preduzeće i ona obuhvata poslove upravljanja preduzećem.
Menadžment se pojavljuje u 3 aspekta, tj ima trojaku funkciju:
Proces upravljanja određenim poslovima, poduhvatima ili sistemima radi efikasnijeg dostizanja zajedničkih ciljeva.
Posebna grupa ljudi čiji je posao da upravlja izvršenjem poslova i zadataka koje obavljaju drugi ljudi, radi dostizanja predvidjenih, zajedničkih ciljeva.
Naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima.
Može se posmatrati kao:
Sa stanovišta organizacije on se posmatra kao sistem vlasti, odnosno ovlašćenja grupe ljudi u realizaciji odredjenih poslova.
Sa sociološkog stanovišta, on se posmatra i kao klasni i statusni simbol.Rast potreba za menadžmentom i menadžerima dovodi do toga da menadžeri postaju intelektualna i obrazovna elita.
2. Razvoj teorije mendžmenta
Menadžment se razvijao kroz veći broj škola, među kojima se izdvajaju:
klasična teorija
behejvijoristička
sistemska
2.1 Klasična teorija
Osnovna karakteristika klasične teorije menadžmenta je obraćanje posebne pažnje na upravljanje proizvodnjom i upravljanje preduzećem u celini, poboljšanje ukupne organizacije preduzeća i organizacije proizvodnje, a zanemarivanje pojedinca, ljudi. Pri tome se pojedinci tretiraju isključivo kao izvršioci radnih aktivnosti od kojih se traži da što efikasnije obavljaju postavljane zadatke.
U okviru klasične teorije izvršeno je odvajanje upravljanja i izvršavanja, čime su zastupljena načela organizacije koja rad i upravljanje posmatraju odvojeno.
Slabosti: jednostrani pogled koji zanemaruje najznačajniji faktor za efikasnu proizvodnju – ljude. Zbog toga se klasična teorija smatra i nehumanom.
I pravac:
Taylor – Razvio je principe tzv.naučnog upravljanja. Zalagao se za primenu naučnih metoda u istraživanju i planiranju proizvodnje., nasuprot dotadašnjim metodama koje su se bazirale na iskustvu.
Osnivač je studije vremena,uveo je raščlanjivanje svakog rada na sitne delove i merenje vremena za izvršavanje tih poslova. Razradjivao je stimulativne sisteme plaćanja radnika po učinku i bazirao ih je na merenjiu vremena i utvrdjivanju standardnih vremena za odredjene poslove.
Tejlorovi principi:
Razvijanje i primena naučnih metoda u proučavanju, planiranju i obavljanju radnih aktivnosti, umesto iskustvenih metoda
Insistiranje na primeni naučno dobijenih metoda realizacije odredjenog posla, umesto radnikovih iskustvenih načina rada
Selekcija i obučavanje radnika za rad na određenim poslovima
Podela rada i specijalizacija u cilju povećanja efikasnosti.
On je tvorac i zastupnik tzv. funkcionalnog sistema organizacije preduzeća, koji predvidja strogu podelu rada izmedju rukovodioca i radnika, izmedju pripreme posla i njegovog izvršenja, čime se praktično vrši odvajanje upravljanja i izvršenja. Zalaže se i za uvođenje više posebnih službi ili ljudu koji bi organizovali pojedine usko specijalizovane poslove vezane za prpremu rada, organizovanje, praćenje, izvršenja, kontrolu itd.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]